| dsPeki | Date: Ponedeljak, 2011-08-22, 9:58 AM | Message # 1 |
 Sergeant
Group: Administrators
Messages: 20
Status: Offline
| Razlika izmedju plazma TV-a i LCD ( liquid crystal display ) je velika !
Plazma displeji se sastoje iz dve staklene ploce izmedju kojih se nalaze celije, koje su medjusobno izolovane, pixel-i. Svaki pixel se sastoji od tri subpixela ( Red, Green, Blue ). Unutrasnjost pixela je ispunjana nekim od plemetitih gasova ( Ksenon, Neon ili njihova mesavina ), a sama povrsina subpixela je premazana jako tankim slojem fosfora odgovarajuce boje ( Red, Green, Blue ). Posto su svi oni medjusobno povezani vodovima i kontrolisani sa jednog mesta ( microcontroler ) pogodnom kombinacijom pobude pixela se dobija efekat da plemeniti gas emutuje svetlost koja kasnije pobudjuje fosfor i on svetli. Dobra strana plazma displeja je jako velika pozadinska osvetljenost i prakticno vidljivost iz svih uglova. Mana je u tome sto ogranicenost tehnologije onemugacava da se proizvedu jako male celije, tako da slika nije vrhunskog kvaliteta, ali to nema veze sa plazma tehnologijom vec sa tehnoloskim procesom, mada u poslednje vreme je nacinjeno nekoliko velikih pomaka u tom pravcu.
LCD radi drugacije. Tanak film molekula pogodnog kristala, koji se zakrecu pod naponskom pobudom. Prilikom zakretanja dolazi do prelamanja svetlosti. Takodje imaju pixele i subpixle. Osnovna mana LCD-a je u tome sto ovakvi displeju nemaju svoj izvor svetlosti vec koriste spoljni. Samim tim osvetljenje i kontrast nistu onakvi kakvi bi trebali da budu, iako je kvalitet slike dosta dobar.
Buducnost TV nije ni u plazmi ni u LCD-u vec u njihovoj kombinaciji, takozvani plazmatron. Naime LCD panel pobudjen plazmom iz pozadine ce imati jako veliko osvetljenje i dobar kontrast ( samim tim i vece uglove gledanja ), a plazma tehnologija nece morati da se bori sa problemom tehnologije proizvodnje stakla.
LCD i TFT su dva pojma koji nemaju veze jedan sa drugim ( elektronski precizno govoreci ). Naime LCD ( liquid crystal display ) je tehnologija koja je stara poprilicno, jos se koriste oni stari digitroni i to je LCD, a sta je TFT bice jasno kasnije.
Kako radi LCD? Izmedju dve staklene povrsine je nanet jako tanak sloj tecnih kristala. Koji u zavisnosti od polarizacije propustaju ili reflektuju pozadinsko svetlo. Svaki pixel je sadrzi tri subpixela ( slicno plazmi ), plavi zeleni, crveni. Kada se pravilno polarisu oni propustaju svetlost kroz sebe, kada nisu polarisani svetlost ne prolazi. Pozadinsko osvetljenje je napravljeno od dioda, koje su poredjane u matrice. One su stalno aktivne, ali mi to ne vidimo jeli, zato sto kristali nisu polarisani. Kako sada naterati kristale da propuste svetlost bas onde gde mi hocemo i stvorimo neku sliku. Postoje dva razradjena resenja. Stari, pasivna matrica i nova, aktivna matrica.
Pasivna matrica podrazumeva da je do svakog pixela doveden vod ( obicno se koristio indijum-oxid ) na zadnjoj su redovi, a na prednjoj kolone tako dobijamo, kada bi gledali sa prednje strane, resetku. Na jedanoj staklenoj povrsini dolazi napojni vod, a druga staklena povrsina ima vod koji je veza za masu. Kada se propusti napon kroz tacno odredjeni red, a u istom trenutku se neka kolona spoji na masu dobijemo praznjenje kroz jedan subpixel i on se polarise, zakrece i propusta pozadinsko osvetljenje, sada u zavisnosti koje je boje taj subpixel takvo ce i svetlo biti. Ovo je jako sporo resenje, nije zgodno za brze promene jer ceo proces zahteva vreme aktivacije. Ne koristi se vise.
Aktivna matrica podrazumeva da je umesto naponskih vodova, nalepljena matrica od TFT-a. Sta je TFT? TFT ( Thin Film Transistors ) je kombinacija okidackog tranzistora i jednog kondenzatora izuzetno malih dimenzija koji su bukvalno nalepljeni na staklo. Takodje u redovima i kolonama. Kada se neki od tranzistora polarise ( slicno kao u pasivnoj matrici ) on propusti napon koji napuni kondenzator i on je trajno napunjen sve do sledeceg ciklusa osvezavanja. Sada je mnogo lakse, pogonim okidackim imapulsom, pobuditi traznistor i isprazniti kondenzator, ali preko subpixela, sada sta je bitno, ovim postupkom se moze kontrolisati kolicina naelektrisanja koju ce dobiti kondenzator pa tako i njegovo praznjenje, odnosno mozemo kontrolisati ugao prod kojim ce se zakrenuti kristal, to je onaj cuveni grey scale. Sada koliko fino se moze kontrolisati zavisi od mnogo faktora, ali prvenstveno od kontrolerske logike koja prati ceo proces. Danas je standard da je grey scale 256 po pixelu, odnosno 256 razlicitih nivoa jedne boje se moze dobiti. Ovaj proces je izuzetno brz odnosno mnogostruko brzi od pasivne matrice iako mozda ne izgleda tako, ali zbog upotrebe prekidacke logike jeste.
Inace ova tehnologija se primenjuje i kod TV-a, gotovo potpuno ista. Samo sto je pozadisko osvetljenje malo jace ili mozda uradjeno drugacije ( plazmatron ), mada postoje i neke verzije sa OLED ( organic light emiting diodes ), ali to je ipak buducnost, pa o tome kada dodje vreme.
Sto se tice kontrasta i osvetljenja oni treba da su sto visi. Naime za gledanje klasicnog TV-a pozeljeno je da bude vise od 500cd/m^2. Ispod toga slika je zamucena i nije bas prijanta za oci. Ali danas skoro svaki TV ima taj ili veci nivo.
Kontrast je razlika izmedju totalno bele i totalno crne tacke. Treba da bude sto veci. On predstavlja sposobnost TV-a ( monitora svejedno ) da prikaze nijanse, odnosno sto bi mi rekli slika je jasnija i cistija.
|
| |
| |
